Наука доказује постојање Бога

Наука доказује постојање Бога

Мирољуб Петровић, геолог и директор Центра за природњачке студије у Београду и Сакраменту, говори за „Геополитику“

Наука доказује постојање Бога

Људи који су поставили темеље науци, попут Исакa Њутна, Луја Пастера, Грегора Мендела, Мајкла Фарадеја, Јохана Кеплера, тврдили су, као и многи научници данас, да Бог постоји, те да је овај свет створило супериорно биће, које у науци називамо Творац. Они су били свесни чињенице да је овај свет дизајниран на изузетан начин и да су системи у природи тако сложени да никако нису могли да настану случајно, како неки тврде.

Наш образовни систем и читава култура нас учи да су наука и веровање у Бога у непомирљивом спору. Ви у Вашој последњој књизи „Наука и проблем смрти“ доказујете супротно. Хоћете ли нашим читаоцима ближе објаснити о чему је реч?
- Чињеница је да су људи који су поставили темеље науци тврдили да Бог постоји. Да споменем Исака Њутна, Луја Пастера, Грегора Мендела, Мајкла Фарадеја, Јохана Кеплера... Наиме, они су тврдили, као и многи научници данас, да је овај свет створило супериорно биће, које у науци називамо Творац. Разлог за такав њихов став био је у томе што су били свесни чињенице да је овај свет дизајниран на изузетан начин и да су системи у природи тако сложени да никако нису могли да настану случајно, како неки тврде. Данас наука на још супериорнији начин потврђује ставове Њутна, Пастера и осталих, јер данас знамо да једна обична мува представља много сложенији систем него најсавременији свемирски брод, да се у генима просте бактерије налази сложенија информација него у било ком компјутерском програму, да човеково око у делићу секунде реши више сложених математичких једначина него што би најсавременији компјутер могао за сто година итд. Дакле, озбиљна наука јасно открива да је овај свет створен. Такође, с аспекта науке, нама родитељи само преносе живот, а прави давалац живота је Творац или Бог. Дакле, као што књигу није оштампала штампарска машина, већ човек, тако ни нас нису створили наши родитељи, него Бог (или Творац, како ко воли да га назове).
Врло је важно да знамо, с апекта науке, да постоји Бог који нас је створио, јер ако нас је неко једном створио, онда је Он у стању да то учини опет. Тако да, када науком покажемо да постоји Бог, онда науком показујемо да је смрт решив проблем.
Иако све ово може да изгледа чудно многима јер смо одрасли у атеистичком амбијенту, савремена наука јасно показује да човек није створен да умре и ми знамо да се негде до 25. године живота човек физички развија, расте, а онда започиње процес старења који завршава смрћу. Научници данас покушавају да открију механизме који изазивају процес старења, па су тако успели да успоре, па чак и зауставе процес старења код неких организама (као што је биљка парадајз). Такође, откривено је да ћелије рака никада не старе, па се сад тај образац покушава применити на све друге ћелије нашег организма.

Важно је да запазимо да наука открива да човек има потенцијал да никада не остари, односно да буде заувек млад или, да кажемо конкретно, човек има потенцијал да вечно живи. Поставља се питање: Одакле му тај потенцијал? Пошто знамо да је процес старења и умирања одређен информацијом која је записана у нашим генима, а такође знамо да је ту информацију Неко записао, онда је логично да тај Неко може ту информацију да преокрене у нашу корист. И заиста, Бог је то и обећао.

Коначно, најважнији догађај у научном животу Њутна, Пастера и других утемељивача науке јесте догађај који се десио пре 2.000 година, када је Творац на експерименталан начин решио проблем смрти пред више од три милиона људи, на највећи празник оног времена, на раскрсници свих цивилизација – у Јерусалиму. Том приликом, велико мноштво људи могло је да види смрт Исуса Христа, а убрзо затим и Његово васкрсење.

Тај догађај променио је ток историје, тако да данас рачунамо време у односу на тај догађај, а живот и дело, као и смрт и васкрсење Исуса Христа, представљају инспирацију највећим научницима, као и многим другим људима током историје.

Оно што је за нас важно јесте да наука доказује да Бог постоји, да је Он у стању да човека поново створи, и да су сви проблеми с којима се човек сусретао током историје узроковани човековим кршењем закона које је Бог успоставио, укључујући морални закон као најважнији од њих. Такође, веома је важно знати за Божје обећање да ће сви људи бити поново створени, једни на вечни живот, а други за суд.

То није никаква „поповска измишљотина“, већ јасна научна чињеница која показује да се и те како исплати бити поштен, моралан, савестан и пожртвован, јер је закон пожртвовања, у ствари, закон самоодржања, а закон себичности је закон уништења.

Често нас научници засипају подацима да је наша планета стара милонима година, и то доказују старошћу стена. Ви сте геолог по струци. Колико је земља стара и чиме се њена старост може потврдити?
- Не само да наука показује да овај свет има Творца, већ такође показује да је Он човеку дао уџбеник у којем га информише о историји овог света, зашто постоје бројни проблеми у свету и како би човек требало да живи да би био успешан и срећан. Тај уџбеник зове се Библија. И одмах се поставља питање: Како знамо да је Библија књига која има божанско порекло?

Када читамо Библију и научно проверавамо историјске извештаје у њој, можемо заиста да се уверимо да се у њој налазе информације до којих човек никада сам не би могао да дође. Једна од таквих информација повезана је са настанком и старошћу наше планете. У Библији је записано да је наша планета створена за веома кратко време, током првог дана стварања, а да је затим уређена за шест дана. То стварање одиграло се пре неких шест хиљаа година.

Сигурно да су многи читали бројне новинске извештаје о пронађеним фосилима старим, наводно, више милиона година. Такође, говори се о милионима и милијардама година старости за ове и оне стене. Међутим, такви извештаји нису утемељени на озбиљној науци. У природи постоје одређени процеси који нам јасно указују колико је стар наш свет. На пример, у природи се одиграва процес ерозије стена, тако да се брда и планине свакога дана све више и више троше. Просечна стопа ерозије, на пример у САД, износи шест центиметара на хиљаду година, а просечна висина брда и планина у САД износи око 600 метара. Заступници велике старости Земље кажу да је наша планета стара око 4,5 милијарди година. Али, при садашњим стопама ерозије, сва брда и планине биле би потпуно еродоване за само 10 милиона година. Ми видимо да су брда и планине још ту, заједно с бројним фосилима у њима, што указује да процес ерозије траје смао неколико хиљада година.

Слична је ситуација и са седиментом који реке сваког тренутка уносе у мора и
океане. Те стопе уноса су тако велике, да би за неколико милиона година сви океани били до врха попуњени муљем, песком и шљунком који доносе реке. Међутим, ми на дну океана имамо само танак слој седимента који указује да се унос седимента одвија само неколико хиљада година.

Многима је познато да заступници веома старе Земље користе одређене методе, такозване методе радиоактивног датирања, помоћу којих, наводно, утврђују да су стене на нашој Земљи старе милионе и милијарде година. Али, колико су те методе непоуздане говоре бројни примери. Познато је да је 1801. године дошло до ерупције вулкана на Хавајима, и том приликом излила се лава која је потом очврсла и формирала стену. Заступници велике старости Земље дошли су сто година касније и утврђивали својим методама старост тих вулканских стена за које се знало да су старе само сто година. Користећи своје методе, они су израчунали да су ове стене старе између 140 милиона година и три милијарде година.

Дакле, постоји бројни показатељи да је наш свет веома млад, а познато је да, према православном календару, ми живимо у 7514. години од стварања света.

Ви у књизи тврдите да наука није успела да демантује, него само да потврди Мојсијеве књиге, које предстаљају најраније књиге Библије, те да научни докази потпуно потврђују Мојсијеву историју о преласку Јевреја преко Црвеног мора и пустиње. О чему је реч, шта објашњава планина са црним врхом?
- Питање, у које наука покушава да уђе, јесте питање повезано с натприродним догађајима. Да ли су се натприродни догађаји дешавали у прошлости и да ли се они могу и данас дешавати? Када читамо књиге владике Николаја Велимировића, можемо да видимо извештаје о нашим људима који су се школовали по европским универзитетима и тамо усвојили атеистичка и еволуционистичка гледишта, како Бог не постоји и како је овај свет настао случајним процесима у природи. Међутим, када су ти младићи дошли у Србију за време Првог светског рата да бране отаџбину, они су постајали религиозни након натприродних догађаја који су се дешавали током чувених битака на Брегалници, Прешеву, Скадру итд. Они су били сведоци како је малобројнија и слабије опремљена српска војска побеђивала супериорнијег непријатеља уз помоћ таквих околности, који се не могу назвати случајношћу.

Наши преци били су спремни да уђу у сукоб с много јачим непријатељем јер су били много религиознији од нас и знали су за бројне извештаје у Библији у којима се описује како Бог брани свој народ који жели да остане на страни истине и правде. Један такав догађај описан је у Другој књизи Мојсијевој, где је много надмоћнија египатска војска хтела да уништи Божји народ. Том приликом извештај каже да је Бог на натприродан начин раздвојио Црвено море и да је Његов народ био спасен, а да је том приликом било побијено неколико стотина хиљада непријатељских војника.
Научници су на дну Црвеног мора, у Арапском заливу код полуострва Нувиба, пронашли бројне древне остатке кочија, коња и побијених људи, који су припадали египатској војсци. Био је то догађај када се Бог директно и на видљив начин умешао у спасење свог народа, као што је много пута и наш народ спасавао (сетимо се само Мојковачке битке).
Након тога, Бог је на планини Хорив и званично направио савез са својим народом. Замислите то: један народ улази у савез са најјачом силом у универзуму! Научници су открили ту невероватну планину на којој се и данас црни њен врх, јер историјски извештај каже да је Бог на њој био присутан у грому и огњу.
И онда даље кад читамо историјски извештај, видимо како том народу нико ништа није могао док су се држали Божјих заповести и морала. Али, кад су одбацили савез са Богом, наступила су велика страдања. То је, у ствари, и наша историја, јер када погледате када је наша држава била најјача, видећете да је то било у време цара Душана. А зашто? Ако упоредимо Душанов закон и Мојсијев закон, видећемо велику сличност. Душан је малтене преписао законе које је Бог дао Мојсију и Бог је благословио његову државу. Али, када су Бог и поштење били одбачени, наступили су пропаст и страдање.
Истраживање фосила потврђују да велики Потоп и Нојева барка нису само метафоре него истински историјски догађај. Да ли је то уопште могуће данас научно утврдити?
- Где год данас узмемо да копамо, велика је вероватноћа да ћемо наићи на фосиле – велика гробља биљних и животињских организама. Познато је да данас фосили нигде не настају. Када организам угине, он се распадне или га поједу друге животиње. Једини начин да се организам фосилизује јесте да након смрти буде брзо затрпан. Дакле, како објаснити велика гробља биљака и животиња широм света, то јест огромне наслаге фосила? Оно што видимо јесте да су сви ти организми затрпани стенама које је таложила вода. Када погледамо структуре стена, у њима проналазимо јасне доказе да су оне наталожене у условима велике катастрофе, на начин који данас није могуће видети. И, заиста, када не бисмо имали библијски извештај о Потопу, у којем се каже да су људи били толико зли и деструктивни да је Творац збрисао целу једну цивилизацију у стравичној катастрофи, ми бисмо били зачуђени пред појавом огромног броја фосила.
Сличне ствари дешавале су се и касније, када су читава царства и народи нестајали због свог безакоња и неморала. Сетимо се само Сумерског царства, Вавилонског царства, Медоперсијског итд. То би све требало да буде велика поука нама данас, јер ако будемо били на страни неморала, помодарства, идолопоклонства, доживећемо страшну судбину коју су доживели бројни народи у историји.
Још једна „сензационална“ историјска потврда су докази за постојање градова Содоме и Гоморе и њиховог уништења Божијом интервенцијом?
- Библија говори о градовима великог неморала - Содоме и Гоморе, који су били уништени на невероватан начин. Наиме, библијски извештај каже да је Бог пустио ватру и сумпор на ове градове и затро их. Геолошка и археолошка истраживања открила су код Мртвог мора у Израелу спаљене градове и спаљене људске скелете, као и велики број сумпорних лоптица, које не постоје у таквом облику нигде у свету, како под високом температуром пробијају стене.
Опет, то треба да представља велико упозорење, али и охрабрење за нас, јер данас видимо како се на нас са свих страна врши притисак да прихватимо разне облике неморалног понашања, да одбацимо породицу и отаџбину, да негирамо јунаштво и витештво наших најхрабријих људи и да постанемо слични становницима Содоме и Гоморе. Бог на једном месту у Библији каже: „Пред тебе стављам живот и смрт, ти изабери. Ја ти саветујем да изабереш живот.“
Бог нас обавештава да долази дан када ће „сви који раде безбожно бити као стрњика“ и да ће њихово уништење бити страшно. Ми данас видимо бројне наше непријатеље како кидишу на нас да нас прождеру. Христос би рекао: „Опрости им, Боже, јер не знају шта чине.“ Ми не можемо ни да замислимо какву им страшну погибију Бог спрема. Њихова погибија ће бити много страшнија од погибије 250.000 људи у Индонезији (да подсетим да је Индонезија најпознатије место проституције на свету, где родитељи изнајмљују своју малолетну децу педофилима и сексуалним манијацима за мале паре). Потоп, Содома и Гомора, Индонезија, представљају предслике онога што ће задесити све оне који „о јаду раде“.
Можете ли нам нешто рећи о креационистичком правцу мишљења у науци којој и Ви припадате?
- Као што сам рекао на почетку, научници који су поставили темеље науци тврдили су да је овај свет створен. Од речи „стварање“ (енглески creation) формирано је име за правац у науци - креационизам, који је супротан еволуционизму - учењу да је овај свет настао случајно после велике експлозије у свемиру (замислите да експлозијом у штампарији настане књига). Намера научника, који заступају креационистичко учење или, како бисмо рекли на нашем језику „концепт стварања“, јесте да научно покажу да се исплати бити поштен и моралан, јер пошто Бог постоји, Он ће „свакоме дати по делима његовим“. Правда је спора, али је достижна, јер Бог је веома милостив и даје време и разбојницима и силеџијама да се покају. Све су то Његова деца која су се одметнула од Њега. Зато би требали да читамо Библију и живимо у складу с принципима које нам Бог даје, по принципима које знамо и по својој савести, ако је нисмо изгубили.

Ко је Мирољуб Петровић?

Мирољуб Петровић је дипломирао геологију, смер палаонтологија на Универзитету у Београду. Тренутно ради докторску дисертацију. Оснивач је и директор Центра за природњачке студије у Београду и Сакраменту, САД. Одржао је бројна предавања у Европи и САД и водио је геолошке и палеонтолошке експедиције на многим локалитетима.За више информација о повезивању науке и религије може се посетити веб сајт Центра за природњачке студије на адреси: www.cps.org.yu, а књиге и видео-материјали из ове области могу се наручити преко телефона: 062/200-046.

Мојсијева планина

Коначно Мојсије износи невероватан опис догађаја када се Бог у „огњу и грому спустио на планину“.Приликом проучавања на овој планини, научници су приметили да је њен врх веома црн, за разлику од осталог дела планине који је светле боје. Анализом је утврђено да је врх планине израђен од црног минерала обсидијана који настаје при високим температурама. Да ли је присуство овог минерала на врху планине последица натприродног догађаја који Мојсије описује? Изгледа невероватно, али научна истраживања потврђује све детаље Мојсијевог

извор: www.geopolitika.org.yu